Zabalj Online

Kineski ambasador posetio Žabalj

21. decembar 2014.

Nakon Samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Beogradu mnogo se pričalo o kineskim investicijama u Srbiji. Raspon tema je velik, od najsavremenijih tehnologija, telekomunikacija, do izgradnje termoelektrane, ali i o poljoprivredi, turizmu i sportu.

Sto miliona Kineza boravilo je prošle godine u inostranstvu, a od naredne godine mnogima bi destinacija mogla biti i Srbija, rekao je kineski ambasador Li Mančang prilikom posete Golf centru nadomak Žablja.

"Razgovaramo o budućoj saradnji da vidimo da nađemo nekog kineskog partnera koji ima interesovanje za ovu vrstu saradnje. Ako bude sve kako treba biće mesta za kineske turiste i ljude koje interesuje ovaj golf", rekao je Li Mančang.

Kineski ambasador obišao je i ugledno poljoprivredno gazdinstvo Nikole Ošapa koji obrađuje više od 2 hiljade hektara koristeći između ostalog i kineske mašine.

Boraveći na salašu, ambasador Mančang rekao je za RTV da Kina ima nameru da posebno ojača saradnju sa Srbijom u oblasti poljoprivrede.

Izvor: RTV
Objavljeno u Žabalj
18. decembar 2014.
- Saopštenje za medije –
Komesarijat za izbeglice i migracije RS poziva izbeglice
Prijavite se za dodelu montažnih kuća

Beograd, 17. decembar 2014. - Izbeglice i bivše izbeglice koje žive na teritoriji gradova Kruševac, Požarevac i Smederevo, i opština Žabalj, Kovin, Titel, Ćićevac, Ljig, Negotin, Gornji Milanovac, Ivanjica, Petrovac, Topola, Svrljig, Soko Banja, Kuršumlija, Babušnica, Lajkovac, Trstenik, Priboj, Mionica, Bački Petrovac, Despotovac, Paraćin, Raška, Inđija, Kikinda, Šid i Čajetina, a zainteresovani su za program donacije i postavljanja montažnih kuća, od 15. decembra 2014. pa do 29. januara 2015. mogu da podnesu prijave i potrebnu dokumentaciju.
Uslov je da je potencijalni korisnik poseduje sopstveni plac za gradnju, a lica kojima kuće budu dodeljene postaju vlasnici objekata i snose troškove priključakaza vodu i struju.
Sve potrebne informacije zainteresovani mogu da dobijuu kancelariji poverenika za izbeglice i migracije u opštinama i gradovima u kojima se program dodele montažnih kuća sprovodi, kao i u Komesarijatu za izbeglice i migracije RS, Narodnih heroja 4, 11070 Novi Beograd.
Montažne kuće, njih 30, dodeljuju se u okviru četvrtog potprojekta Regionalnog stambenog programaRepublike Srbije. Ovaj potprojekat vredan je skoro 12 miliona evra, a podrazumeva donaciju, osim pomenutih 30 montažnih kuća, i 261 stana, 300 paketa građevinskog materijala za završetak započetih građevinskih objekata i 70 seoskih domaćinstava.
Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RSP) je zajednički višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za oko 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica, odnosno za oko 74.000 ljudi u regionu. Od tog broja 16.780 porodica je u Srbiji, tačnije oko 45.000 ljudi. RSP Srbije biće sproveden u narednih pet godina kroz više potprojekata.
Regionalni stambeni program Republike Srbije vredan je 330 miliona evra. Regionalni stambeni program sve četiri zemlje vredan je 584 miliona evra i finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.

Za dodatne informacije možete se obratiti Ivanu Miškoviću iz Komesarijata za izbeglice i migracije RS na 064-828-1694 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .
Objavljeno u Žabalj

Srpska kolonija za viši rang

Žabaljski rukometaši Zlatan Smoljan i Uroš Bojanić letos su napustili matični ŽSK i otisnuli se u Austriju, gde brane boje trećeligaša Floridzdorfa. Dolaskom u bečki klub povećali su
srpsku koloniju sa šest na osam igrača (Gojko Vučković, Nenad Mijailović, Ivan Tričković, Andrija Bačanin, Nikola Kovačević i Željko Grbić), koju predvodi Šapčanin Goran Kovačević - Džimi, koji je bio deo Vukovićevog stručnog štaba reprezentacije.

Somoljan i Bojanić kad god imaju priliku dođu u Žabalj.
- Nisam se pokajao što sam prihvatio poziv trenera Kovačevića. Svideo mi se dvogodišnji projekat, koji je za cilj imao plasman u viši rang, Drugu austrijsku ligu. Učinilo mi se primamljivim, to je bilo nešto novo u mojoj karijeri i sjajna prilika da se oprobam i van granica Srbije. S obzirom da je postojala potreba i za levim bekom predložio sam mog klupskog druga Uroša, što se pokazalo dobrim - zadovoljan je Smoljan.

- Posle četiri kola zauzimamo drugu poziciju, iza glavnog konkurenta Agenzdorfa, od koga smo izgubili u prvom kolu, a i izbacio nas je u osmini finala nacionalnog kupa. No, to još ništa ne znači, pošto ćemo s njima odmeriti snage još dva puta (u gostima i kod kuće), jer se igra trokružno. Uveren sam da smo derbi igrali malo kasnije , rezultat bi bio u našu korist - rekao je Bojanić.

Obojica ističu sjajne uslove za rad, 24-časovno raspolaganje halom za treniranje, a oko prilagođavanja nije bilo problema, kao da igraju u Srbiji, što nije daleko od istine s obzirom da je pola ekipe iz naše zemlje.

- Dobro smo se snašli.Kvalitet lige odgovara našoj B Superligi, tehnički su tanji u odnosu na nas, ali igrači to nadoknađuju besprekornom fizičkom spremom i disciplinom, igraju istim žarom i energijom i u 3. i u 53. minutu. Uveren sam da ćemo uspeti da se izborimo za prvu poziciju i plasman u Regionalnu austrijsku ligu, gde se osam prvaka bore za dva mesta koja vode u Drugu ligu – nada se Zlatan Smoljan, vihorno krilo bečkog Floridzdorfa.

J. Galić

Izvor: Dnevnik
Objavljeno u Razno
19. mart 2014.

Završen treći po redu Međunarodni sajam turizma Place2go održan od 14. do 16. marta u Boćarskom domu u Zagrebu.

Oko 180 izlagača iz 19 zemalja ( Indija, Tunis, Tajland, Indonezija, Iran, Avganistan, Mađarska, Srbija, Slovenija, Turska, Austrija, Bosna i Hercegovina, Nemačka, SAD, Francuska, Italija, Bugarska, Makedonija, i naravno domaćin Hrvatska ) tokom tri dana sajma svojim ponudama, zanimljivostima, znamenitostima i atrakcijama pokušalo je da privuče putnike.

Objedinjeni nastup Nacionalne turističke organizacije Srbije, Turističke organizacije Vojvodine, Turističke organizacije Beograda, Novog Sada kao i pojedinih turističkih subjekata privlačio je znatan broj posetilaca, brojnim ponudama od city break putovanja, ponude aktivnog odmora, kulturnih ruta, seoskog turizma…

Svakako zajednički cilj nam je da se što bolje predstavimo na ovom tržištu, održimo i povećamo broj turista iz Hrvatske, koji su pored turista iz ostalih ex yu zemalja u samom vrhu naše statistike.

Turistička organizacija opštine Žabalj
Redakcija
Objavljeno u Turizam
Četvrtak, 13 Mart 2014 11:32

13.MART 2014.GOD - SVETSKI DAN BUBREGA

13. mart 2014,

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja fondacija za bubreg,u više od 100 zemalja širom sveta.Od 2006.obeležava se svakog drugog četvrtkau martu mesecu.

Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega,organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte,opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je "Bubrezi su stari koliko i ti.Čuvaj svoje bubrege" i ima za cilj da istakne godine starosti kao faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja,različitog uzroka,toka,kliničke slike i prognoze.

Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama,metaboličkim poremećajima,toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega(glomerulonefritis,pijelonefritis,nefrotski sindrom) i akutna,
odnosno hronična smanjena funkija bubrega (bubrežna insuficijencija)

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik nastanka bolesti srca i krvnih sudova,šećerne bolesti,hipertenzije,završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65.-e godine života)
Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja ,lošijeg kvaliteta života,skraćenog radnog i životnog veka obolelih,predstavlja značajan javnozdravstveni problem.
Hronične bolesti bubrega čine skoro 1/3 bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti.Jer kod starijih osoba,mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege,uključujući ,šećernu bolest,
visoki krvni pritisak i bolesti srca.

U stadijumu otkazivanja bubrežne funkcije sprovodi se dijaliza ,ili se bubreg transplantira.

Transplantacija se zasniva na presađivanju organa,koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba.

Zbog toga je veoma bitno informisati građane o značaju DONACIJE ORGANA, što je znak humanosti,solidarnosti i plemenitosti,kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti DONIRA BILO KOJI DEO TELA radi presađivanja/ transplantacije,kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati.Pregledom uzorka mokraće,krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti su :
-poremećaj mokrenja,(učestalo mokrenje,smanjeno izlučivanje urina,bolno i otežano mokrenje,noćno mokrenje,nemogućnost mokrenja)
-promene u sastavu mokraće(bakterije,leukociti,krv,proteini,lipidi i kristali u urinu)
-bol,(tup,oštar,povremen,kontinuiran,tipa kolike)
-otok(generalizovani)
-povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla)...
Eto.poštovani naši sugrađani,nadam se da će Vas ovaj skroman tekst malo edukovati i prikazati koliki je ustvari značaj zdravlja naših bubrega za naše kompletno zdravlje i koliko treba da vodimo računa o
njihovom "dobrom stanju". Inače tekst je preuzet od Instituta za javno zdravlje Srbije "DR Milan Jovanović Batut"
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Sreda, 12 Mart 2014 08:37

CENTAR ĐURĐEVA DOBIJA NOVI LIK

12. mart 2014.

Ovih dana se vrše završni radovi na ulepšavanju samog centra Đurđeva.

Mehanizacija i radnici privode kraju planiranje pešačke staze kroz pijačni park, i upravo se postavljaju ivičnjaci.

Potom sledi asfaltiranje, pa će strogi centar Đurđeva dobiti lepši izgled.

Po rečima direktora JP "Razvoj" Miloša Šovljanskog, opština je za ove radove izdvojila oko 1.150.000 dinara, a tome treba pridodati i oko 650.000 dinara za postavljanje novih tezgi i nastrešnica na lokalnoj pijaci.

Sanirano je dugogodišnje loše stanje pešačkih staza u sva četiri parka Đurđeva, gde je do skoro bilo teško prolaziti po deformisanom behatonu.

Učinjeno je dosta i na estetskom izgledu ovih zelenih površina, jer su pored novih kvalitetnih staza, postavljeni i kandelabri, tako da sva četiri parka imaju po tri ove snažne svetiljke

Zdravko Siriški
Redakcija
Objavljeno u Djurdjevo
Ponedeljak, 10 Mart 2014 21:52

MART - NACIONALNI MESEC BORBE PROTIV RAKA

10. mart 2014.

Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba.

Najviša stopa oboljevanja je u razvijenim zemljama.

Naime,maligne bolesti su u samo malom procentu (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora.

Smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine.

Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama,načinu ishrane,fizičkoj aktivnosti,kao i izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline,što dovodi do povećanja rizika od malignih bolesti.

Zbog toga je najbolji način borbe protiv malignih bolesti PREVENCIJA! Što znači na vreme otkriti i ukloniti štetne faktore koji mogu dovesti do maligniteta i naravno ,uspeh lečenja zavisi i od toga koliko se bolest proširila u vreme postavljanja dijagnoze.

U Srbiji svake godine od raka oboli oko 30 000 osoba.

Kod muškaraca najčešće se radi o karcinomu pluća,debelog creva,prostate,mokraćne bešike,želuca,pankreasa.

Kod žena su najčešći tumori :dojke,debelog creva,grlića materice,pluća i želuca.

Na približno 2/3 faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka,moguće je uticati,menjati ili potpuno eliminisati.

Radi se o sledećim faktorima rizika :

-pušenje,

-nepravilna ishrana,

-fizička neaktivnost,

-nekontrolisano konzumiranje alkohola,

-preterana izloženost sunčevoj ili veštačkoj svetlosti(solarijumi)

-izloženost kancerogenima u radnoj i životnoj sredini,

-infekcije nekim virusima itd.

Zato je prevencija najuspešnije oružje u borbi protiv raka.

Znači,svaka osoba mora biti odgovorna za svoje zdravlje,što podrazumeva živeti "zdravo",tačnije :

-ne pušiti,
-biti fizički aktivan,
-ne konzumirati alkohol,
-pravilno se hraniti,itd

i naravno truditi se da mentalno bude zdrav i jak što je zaista veliki izazov u ovako "teškim"vremenima, ali i sam život je jedna velika bitka koju dobijaju oni koji su savesni,koji vode računa o svom zdravlju,
redovno posećuju svog izabranog lekara i naravno redovno obavljaju preventivne preglede.

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić
Objavljeno u Kolumna
Petak, 21 Februar 2014 18:02

GDE PROSLAVITI 8 MART U OPŠTINI ŽABALJ

21. februar 2014.

Proslavite 8. mart po povoljnim cenama u nekom od restorana opštine Žabalj:

 

Čarda Debeli lad 021/832-566

Etno restoran Letić 021/839-396

Restoran čarda Tiha Tisa 021/833-343

Restoran Fontana 021/831-700

Restoran Grand 021/834-962

Za grupe i sindikate posebne pogodnosti.

 

Turistička organizacija opštine Žabalj

Redakcija

Objavljeno u Turizam
Četvrtak, 20 Februar 2014 03:07

HRIŠĆANSKI POST

20. februar 2014.

Hrišćanski post

Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom", tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje", koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.
Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.
Smisao posta
Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne moženo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.
Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje."
Sveti Fotije patrijarh carigradski kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama."
Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštdimo na umerenoj ishrani u preiodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.
U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas uči u Evanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Kakva nam je korist od nečistih dela kada o njima strasno maštamo i naslađujemo se. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegovaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizara i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.
Post sredom i petkom
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećinim postu i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi", dakle i bez upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.
ČETIRI VELIKA GODIŠNjA POSTA
1. Veliki post:
Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi", osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi". Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

2. Božićni post
Sledeći duži period posta u godini je Božićni post koji takođe traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi". Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi". Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

3. Post sv. Apostola
Post svetih Apostola traje od Nedelje svih svetih do praznika sv. Apostola Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta. Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi". Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.

4. Gospojinski post
Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje on pao. Ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu.
JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:
1. Krstovdan, 5/18. januar, uoči Bogojavljenja:
Ovaj dan strogo postimo po mogućnosti na „suhojedenju", osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje". Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

2. Vozdviženije Časnoga Krsta, 14/27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.

3. Usekovanje glave Sv. Preteče, 29. avgusta/11. septembra:
U čast sv. Jovana Preteče i njegovog mučeničkog stradanja; ovaj post se posti kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedelju, kada jedemo ulje i vino. U našem narodu postoji blagočestivi običaj da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.
Post se može držati u toku godine i u nekim drugim posebnim prilikama:
1. U slučajevima rata, kataklizmi i velikog stradanja episkop može da naloži post narodu kako bi se time umilostivio Bog.
2. Duhovnik može da svojoj duhovnoj deci naloži post kao epitimiju iz raznih razloga.
Sveti oci savetuju post od par dana pred krštenje, jeleosvećenje, svetu tajnu braka ili rukopoloženje sveštenika.
3. U Pravoslavnoj crkvi je uobičajen post pre svete tajne evharistije, tj. svetog pričešća. Obavezno je da se svaki hrišćanin koji se sprema za sveto pričešće uzdržava od hrane, pića, upotrebe duvana i telesnog opštenja od ponoći prethodnog dana. Veče uoči sv. pričešća treba provesti molitveno i u čitanju Sv. Pisma i drugih duhovnih knjiga, kako bismo se što potpunije pripremili za primanje svetih tajni. Što se tiče višednevnog posta pred sveto pričešće, njegova dužina i strogost zavise od blagoslova duhovnika ili parohijskog sveštenika. Onima koji redovno poste sve crkvene postove po tipiku i redovno se ispovedaju, duhovnici često ne određuju duži period posta pred sveto pričešće kao obavezu. Međutim, pošto najveći broj vernika naše Crkve ne drži redovno i pravilno po tipiku crkvene postove i redovno se ne ispoveda, Crkva određuje jedan strožiji period posta „na vodi", dakle bez upotrebe ulja i alkohola, u trajanju do 7 dana pred sveto pričešće kao i obaveznu ispovest.
PERIODI RAZREŠENjA POSTA - TRAPAVE SEDMICE
Trapave sedmice su periodi u koje Crkva razrešava upotrebu svih vrsta hrane, čak i sredom i petkom. Na taj način se izražava praznični karakter ovih perioda koji obavezno slede velikim praznicima.
1. Dvanaestodnevnica je period između dva velika nepokretna praznika, Božića i Bogojavljenja. U sve dane ovog perioda, osim, svakako, Krstovdana kada se strogo posti, dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane.
2. Svetla sedmica je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedelje. Cela ova sedmica je prazničnog karaktera. U ove dane je strogo zabranjen post. Pored toga u celom periodu Pedesetnice, dakle od Vaskrsa pa do Duhova zabranjen je strogi post „na vodi". Ipak sreda i petak se ne mrse već se u te dane može jesti vino i ulje, a u Sredu Prepolovljenja i Sredu Odanija Pashe i riba.
3. Duhovska sedmica koja traje od praznika Duhova do Svih Svetih i u te dane je dozvoljena upotreba svih vrsta jestiva, čak i sredom i petkom zbog prazničnog duhovdanskog karaktera ove sedmice. U periode razrešenja posta možemo uslovno da ubrojimo i prve tri sedmice Trioda, dakle, tri nedelje pre početka Velikog Posta. U toku ovih sedmica se postepeno pripremamo za Veliki post.
4. Prve sedmice, bludnoga sina, imamo razrešenje na sva jestiva, čak i sredom i petkom.
5. Druge, mesopusne sedmice, mrsimo svim danima osim srede i petka kada držimo post „na vodi". Na kraju ove druge nedelje padaju tzv. Mesne poklade kada prestajemo da jedemo meso i ne upotrebljavamo ga više sve do Vaskrsa.
6. Treća, siropusna nedelja, je isto tako pripremnog karaktera i u te dane zabranjeno je jedenje mesa. U toku cele ove nedelje možemo da jedemo ribu, beli mrs i jaja i na dan uoči početka Velikog posta imamo Bele poklade, posle čega počinje period posta.
Veoma je važno da pravoslavni hrišćani redovno poste svoje slave koje padaju u posne periode, kao što je npr. Sv. Nikola i dr. Spremanje ovih slava na mrsnoj hrani i uz nedolično i razuzdano veselje smatra se grehom i time umesto da svetitelju ukažemo čast i poštovanje navlačimo na sebe Božji gnev.
Zato, braćo hrišćani redovno držimo sveti post. On će nam doneti mnogo dobra i privući će Božji blagoslov na naše domove i porodice. Bog će teško uslišiti naše molitve ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim trudom u postu, molitvi i svetim vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti. Ne obraćajmo pažnju na one koji dokono govore da „greh ne ulazi na usta". Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već i u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja.


Bratija manastira Visoki Dečani

Objavljeno u Kolumna
12. februar 2014.

Žabalj: Prijava zbog tuđe puške
NOVI SAD -

Žabaljska policija podneće krivičnu prijavu protiv M. Š. (24), zbog postojanja osnova sumnje da je neovlašćeno držao narkotike, kao i  oružje u ilegalnom posedu.

Policija je pretresla njegovu kuću, po naredbi sudije za prethodni postupak i pronašla lovačku pušku, sa oružnim listom na tuđe ime, pedesetak komada različite municije, dve replike pištolja, bejzbol palicu, bokser i oko dva grama materije za koju se sumnja da je  marihuana.

Posle konsultacija sa nadležnim tužilaštvom, protiv M. Š. policija će podneti krivičnu prijavu u redovnom postupku.

Izvor: RTV
Objavljeno u Hronika
Strana 10 od 14